• Trenutno spadamo u red manjih banaka u BiH, ali uz sistemsku podršku matične Banke, vidimo jasan prostor za značajan rast i razvoj u predstojećem periodu • Opredeljeni smo da vodimo tradicionalnu umereno konzervativnu kreditnu politiku • Glavni fokus poslovanja Banke će biti na javnom sektoru i fizičkim licima
Razgovarao: Zlatko VUKMIROVIĆ
• Poštovani gospodine Maksimoviću, nedavno ste objavili poslovne rezultate, a Banka Poštanska štedionica je u kategoriji “Procentualni rast kredita u 2024. godini” dobitnik priznanja Zlatni BAM, koje tradicionalno dodjeljuje naš časopis. Koje biste ključne pokazatelje izdvojili kao najvažnije za percepciju stabilnosti i perspektive Banke?
– Pre svega želim da se u ime Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo, Banja Luka i čitave Bankarske grupe BPŠ Banke, zahvalim Vašem časopisu, kao i Udruženju banaka Bosne i Hercegovine na dobijenom priznanju.
Što se Vašeg pitanja tiče, skrećem pažnju na činjenicu da se Banka, uz prvo mesto prema kriterijumu „procentualni rast kredita“ od 29,44%, nalazi i na visokom petom mestu u katgoriji „procentualni rast aktive“, sa rastom od 12,80%.
U tekućoj godini, Banka uz kontinuitet rasta aktive i kreditnog portfolija, beleži i značajan rast depozitnog portfolija, što će sve biti tema za neki eventualni budući razgovor o poslovnim rezultatima u 2025. godini, ali u kontekstu Vašeg pitanja, smatram da upravo kontinuirani stabilan rast aktive, depozitnog i kreditnog portfolija jesu ključni pokazatelji stabilnosti i poslovne perspektivnosti.
Uz navedeno bih, vezano za temu stabilnosti i perspektivnosti poslovanja Banke, dodatno istakao da je BPŠ Banka Banja Luka od decembra meseca 2021. godine, član Bankarske Grupe BPŠ čije je matično društvo Banka Poštanska štedionica, akcionarsko društvo Beograd, jedna od najvećih i sistemski značajnih banaka u Republici Srbiji, koja je ujedno i jedna od najstarijih aktivnih autohtonih finansijskih institucija sa ovih prostora, osnovana još davne 1921. godine, i koja baštini 104 godine dugu neprekinutu tradiciju odgovornog, domaćinskog, finansijskog i bankarskog poslovanja.
BPŠ Banka prema većini parametara poslovanja, trenutno sigurno spada u red manjih banaka u Bosni i Hercegovini, ali uz sistemsku podršku matične Banke, vidimo jasan prostor za značajan rast i razvoj u predstojećem periodu.
PROMOCIJA NOVIH POSLOVNIH LINIJA
• Koji su najvažniji strateški pravci u kojima namjeravate ojačati poziciju BPŠ na tržištu?
– Banka Poštanska štedionica, akcionarsko društvo Banja Luka je sistemski opredeljena da u najvećoj objektivno mogućoj meri prati model društveno odgovornog poslovanja matične BPŠ Banke a.d. Beograd, a isti se prevashodno zasniva na poslovnoj podršci javnom sektoru i stanovništvu.
Prethodno navedeno naravno ne znači da zapostavljamo klijente pravna lica u privatnom vlasništvu. Naprotiv, u relativno skorom narednom periodu planiramo da promovišemo nekoliko novih poslovnih linija namenjenih upravo tom segmentu klijenata, ali će glavni fokus poslovanja Banke svakako biti na javnom sektoru i fizičkim licima.
U tom smislu, iskoristiću priliku da preporučim svim poslovnim subjektima iz javnog sektora, od nivoa lokalne samouprave, preko entitetskih do višeg opštedržavnog nivoa, da se upoznaju sa našom ponudom i da nas kontaktiraju, jer će u BPŠ BL imati pouzdanog poslovnog partnera koji poslovni model ne zasniva samo na ostvarivanju poslovne dobiti, već i na podršci realizacije jasno artikulisanih društvenih/državnih interesa i projekata od jasnog javnog značaja.
Što se razvoja poslovanja sa klijentima fizičkim licima tiče, osnovni preduslov jeste značajno širenje mreže poslovnih objekata i bankomata Banke, čemu planiramo ozbiljno da se posvetimo sledeće, 2026. godine.
Sve navedeno nije moguće ostvariti bez radnika koji su naša najveća vrijednost i čijim radom i zalaganjem možemo postići ostvarenje zadatih ciljeva.
• Kako ocjenjujete trenutno stanje bankarskog sektora u Bosni i Hercegovini, posebno u kontekstu usporavanja rasta i inflatornih pritisaka?
– Trenutno stanje bankarskog sektora u BiH pokazuje visoku sigurnost i izdržljivost, uprkos izazovima poput usporavanja ekonomskog rasta i inflatornih pritisaka. U prvoj polovini 2025. godine banke u BiH su ostvarile dobit od oko 450 miliona KM, krediti su zabilježili godišnji rast od 6,6%, dok su depoziti rasli za 7,7%. Bankarski sektor u BiH ostaje ključni oslonac ekonomskog sistema, sa snažnim kapacitetima za suočavanje s makroekonomskim izazovima. Iako postoje određeni rizici, poput geopolitičkih neizvesnosti i globalnih tržišnih poremećaja, sektor pokazuje zdrav rast, stabilnost i prilagodljivost.
PRED BANKARIMA KOMBINACIJA IZAZOVA
• Kakva će, po Vašem mišljenju, biti uloga bankarskog sektora u BiH u narednih pet godina i koje promjene će najviše oblikovati tržište?
– Prema aktuelnim pokazateljima, vrlo je izvesno da će u narednih pet godina bankarski sektor u BiH igrati ključnu ulogu u modernizaciji finansijskog sistema, podsticanju ekonomskog rasta i približavanju društva evropskim standardima.
Ključne uloge bankarskog sektora u predstojećem periodu su digitalna transformacija (očekuje se snažan pomak ka digitalnim uslugama, uključujući razvoj elektronskog novca i instant plaćanja putem sistema TIPS), finansijska inkluzija (banke će raditi na proširenju dostupnosti finansijskih usluga, posebno u ruralnim i slabije razvijenim područjima), kao i kreditna podrška malim i srednjim preduzećima kao veoma značajna za lokalni razvoj i zapošljavanje.
Pred bankarskim sektorom je kombinacija tehnoloških, regulatornih i ekonomskih izazova i nužnih transformacija. Bankarski sektor će, kao nezaobilazni faktor sigurnosti i poverenja u poslovanju, nastaviti da bude most između tradicionalnih finansija i digitalne imovine. Ta uloga će dodatno dobiti na značaju po uspešnoj realizaciji pridruživanja BiH zoni SEPA i otvaranju novih opcija prekograničnog poslovanja.
• Kamatne stope su i dalje jedna od ključnih tema. Kakva su Vaša očekivanja u pogledu njihovog daljnjeg kretanja i uticaja na kreditnu aktivnost i štednju?
– Evropska centralna banka smanjuje kamatne stope radi stimulacije ekonomije, ali BiH nije direktno vezana za eurozonu, pa domaće kamatne stope zavise od lokalnih ekonomskih i, svakako, političkih faktora.
Po završetku izbornog procesa sledeće godine i očekivanog pratećeg ulaska u mirnije društvene tokove, moglo bi se očekivati i određeno snižavanje aktivnih kamatnih stopa, uz rast privrednih aktivnosti.
Na kretanje aktivnih kamatnih stopa svakako može značajan uticaj imati i aktivnost investiciono-razvojnih fondova/banaka u predstojećem periodu, kao i način na koji isti budu usmeravali podršku određenim kategorijama klijenata.
OGRANIČENI BENEFITI AI
• Banke se suočavaju s promjenama u potražnji za kreditima i rastom depozita. Na koji način vaša Banka balansira između sigurnosti, profitabilnosti i podrške realnom sektoru?
– Sigurnost i zdrav kreditni portfolio su temelj poslovanja naše Banke.
Banka je opredeljena da vodi tradicionalnu umereno konzervativnu kreditnu politiku. To je i pokazatelj odgovornog odnosa koji imamo prema imovini našeg akcionara i naših deponenata.
Kreditna sposobnost klijenata i adekvatno obezbeđenje plasmana su ključni faktori kod odlučivanja o kreditnoj izloženosti Banke. Usmereni smo na kreditiranje segmenta niskog kreditnog rizika, nismo spremni da u cilju mogućeg ostvarivanja veće profitabilnosti ugrozimo stabilnost poslovanja.
• Digitalna transformacija i mobilno bankarstvo postali su standard u industriji. Koji su glavni prioriteti vaše Banke u ovom segmentu?
– U bankarskom sektoru već duži niz godina je aktuelan proces digitalne transformacije, što uključuje značajne promene u načinu poslovanja, komunikacije s klijentima i donošenja strateških odluka. Prioriteti Banke ogledaju se u kvalitetu usluga koje Banka pruža krajnjim korisnicima. Banka je svoju mobilnu aplikaciju pustila u rad prije jedne decenije, unapređujući vremenom funkcionalnosti ove aplikacije. Naš prioritet u ovom segmentu je uvođenje mobilne aplikacije za pravna lica i preduzetnike, što bi uz uvođenje bezgotovinskih plaćanja od strane Centralne banke BiH predstavljalo simbol inovativnosti i pouzdanosti u oblasti bezgotovinskih plaćanja, te bi na taj način omogućili dostupnost bankarskih usluga 24/7.
• Sve više se govori o ulozi umjetne inteligencije u finansijama – od procjene rizika do personalizovanih usluga. Gdje vidite najveć•i potencijal primjene AI u poslovanju BPŠ?
– Uz puno prepoznavanje i poštovanje benfita koje donosi upotreba savremenih AI tehnologija u bankarstvu, Banka ne želi da izgubi suštinu tradicionalnog domaćinskog poslovanja koji se bazira na ličnom odnosu sa klijentom i na poverenju i sigurnosti koje klijentu pruža takav odnos.
Potencijalnu primenu AI vidimo u svim segmentima poslovanja vezanim za brzu obradu i pretragu velikih baza podataka, što svoju jasnu operativnu primenu može imati u oblasti automatizacije različitih „tehničkih“ postupanja poput obrade kreditnih zahteva, verifikacije dokumenata, prepoznavanje zadatih parametara ili neobičnih obrazaca postupanja i sl. Doprinos AI na navedeni način će predstavljati veliko unapređenje u smislu uštede vremena, povećanja efikasnosti rada i smanjenja troškova poslovanja.
Sa druge strane, smatramo da bi navedeno trebalo da bude i taj neki krajnji domet primene AI u bankarskom poslovanju. Odlučivanje o poslovnim aražmanima vrednosti veće od neke simboličke, treba u svojoj krajnjoj instanci da ostane delatnost čoveka, baš kao i krajnja interakcija sa klijentom. Ljudima na ovim prostorima su neposredan kontakt, pogled oči-u-oči i stisak ruke kao potvrda dogovora i dalje važni segmenti poslovnih relacija. To je tradicija ovih prostora i od toga ne treba bežati.
REGULATORNI ZAHTJEVI I POTREBE TRŽIŠTA
• Bankarski sektor je pod pritiskom regulatornih zahtjeva i novih standarda. Koliko to utječe na fleksibilnost banaka i njihovu sposobnost da brzo odgovore na potrebe tržišta?
– Oblast bankarskog poslovanja je svakako jedna od normativno najdetaljnije uređenih poslovnih oblasti i to globalno posmatrano, ne samo na nivou BiH i regiona, a logično je da tako i mora da bude.
Sa jedne strane imate ključan značaj bankarskog sektora za funkcionisanje sveobuhvatnog finansijskog i privrednog života u državi, a sledstveno tome i jasan interes države da aktivno utiče na finansijske i privredne tokove kroz, između ostaloga, normativne intervencije u sferi bankarskog poslovanja.
Sa druge strane imate činjenicu da su u savremenom svetu finansijski i poslovni tokovi globalno integrisani u jedinstvenu celinu, tako da bankarski sistem bilo koje države (a naročito države veličine država iz našeg regiona) ne može da funkcioniše ukoliko nije prihvaćen kao integralni deo jedinstvene celine globalnih finansijskih tokova. Nužan preduslov za pomenutu prihvaćenost jeste postojanje potrebnog nivoa usklađenosti sa pravilima postupanja koja određuju različite međunarodne finansijske organizacije ili organi velikih država koje imaju snagu da samostalno utiču na svetske finansijske i poslovne tokove. Predmetna usklađenost se ostvaruje kroz aktivnosti nacionalnih regulatornih tela.
Sledstveno svemu navedenom, snažna regulatorna aktivnost regulatornih tela u oblasti bankarstva se ne može i ne treba posmatrati kao a priori opterećujuća okolnost, s obzirom da ima svoj jasan društveno-državni značaj i nužnost, bilo da se njome uvode mere koje prijaju ili ne prijaju bankama ili klijentima.
Sposobnost svake banke da ažurno prati regulatorne izmene, uz zadržavanje potrebne tržišne agilnosti jeste značajan izazov, ali i prilika za dalji razvoj i jačanje pozicije na tržištu. Kontinuirano usklađivanje sa regulativom, praćeno inovacijama i efikasnim menadžmentom, predstavlja temelj za održivi razvoj i otpornost banaka, čime mogu odgovoriti na dinamične tržišne uslove sa visokim nivoom profesionalnosti i pouzdanosti.
Imperativ Banke je poštovanje regulatornih zahteva i implementacija novih standarda poslovanja koje regulatorne izmene kreiraju. Iako restriktivnija i zahtevnija regulativa može djelovati kao kočnica, ona ima i pozitivne strane – povećava se poverenje tržišta, a transparentnost i stabilnost privlače investitore i štediše i smanjuju sistemski rizik.
• ESG principi i održivo finansiranje postaju sve važniji. Koliko je vaša Banka uključena u takve procese i gdje vidite prostor za razvoj?
– Ovo pitanje se može posmatrati kao integralni deo ili kao nastavak prethodnog pitanja vezanog za odnos regulatornih zahteva i potreba tržišta.
ESG regulativa jeste realnost poslovanja u bankarskom sektoru i BPŠ Banka je, kao i u pogledu bilo kog drugog segmenta regulatornog okvira primenjivog na bankarsko poslovanje, jasno i bez zadrške opredeljena za postizanje pune usklađenosti svog poslovanja sa realnim regulatornim okvirom.
ESG principi svakako predstavljaju vrlo plemenit i društveno odgovoran iskorak u organizaciji poslovno-finansijskog funkcionisanja, ali, sa druge strane, za države u privrednoj tranziciji, poput većine država regiona, predstavljaju i ozbiljan poslovno-finansijski izazov.
Banka je u svakom smislu opredeljena da prati regulatorna kretanja, nove poslovne prakse i standarde, kao i konkretne tržišne trendove i potrebe. Kada su u pitanju ESG principi, Banka je u potpunosti spremna da prema realnim regulatornim zahtevima i realnim potrebama tržišta modifikuje svoja pravila poslovanja i svoju ponudu proizvoda.
• Mala i srednja preduzeća predstavljaju okosnicu privrede. Na koji način banke mogu dati veću podršku ovom segmentu u narednom periodu?
– Banke igraju ključnu ulogu u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, koja su temelj privrednog rasta i zapošljavanja. Podrška se ostvaruje kroz prilagođene finansijske proizvode sa povoljnim uslovima, pojednostavljene i brze procedure odobravanja kredita, kao i pružanje savetodavnih i tehničkih usluga koje osnažuju preduzetnike. Partnerstva poslovnih banaka sa državnim i međunarodnim institucijama, pre svega sa investiciono-razvojnim fondovima i bankama, dodatno povećavaju dostupnost bankarskih proizvoda privrednim subjektima i smanjuju rizike za banke, omogućavajući većem broju malih i srednjih preduzeća da dođu do potrebnog kapitala. U tom smislu posebno značajnu ulogu imaju kreditno garantni mehanizmi i podsticaji za pravna i fizička lica koja nisu u mogućnosti da ponude odgovarajući kolateral ili nemaju kreditnu sposobnost na zahtevanom nivou.
