Na samitu EU–Zapadni Balkan, predsednik EIB Verner Hojer naglašava podršku zelenoj i...

Na samitu EU–Zapadni Balkan, predsednik EIB Verner Hojer naglašava podršku zelenoj i digitalnoj transformaciji u skladu sa Ekonomsko-investicionim planom EU

15
0
PODIJELI

  • EIB je ponovo potvrdila svoju ulogu vodećeg finansijera održivih projekata
  • Ona će doprineti uvođenju Ekonomsko-investicionog plana finansijskom i tehničkom podrškom i ojačati svoje lokalno prisustvo
  • Kao banka EU, EIB u potpunosti podržava politiku proširenja na Zapadnom Balkanu uz pristup prilagođen regionu, uključujući podršku usaglašavanju sa normama i standardima EU

Na samitu EU-Zapadni Balkan, održanom u Brdu kod Kranja, Slovenija, predsednik Evropske investicione banke (EIB) Verner Hojer, u društvu potpredsednice EIB Liljane Pavlove, ponovio je da EU podržava evropsku integraciju u regionu, održiv oporavak od pandemije kovida-19 i digitalizaciju regionalnog tržišta. Ti ciljevi su deo Ekonomsko-investicionog plana (EIP) Evropske unije za Zapadni Balkan, koji pruža okvir za investicioni paket vredan gotovo 30 milijardi evra, za podsticanje održivijeg, zelenog, digitalnog rasta usmerenog na stanovnike regiona.

U okviru inicijative Tim Evropa, EIB namerava da doprinese uvođenju tog važnog plana, obimnom finansijskom i savetodavnom podrškom. To ima za cilj da ubrza pripremu i sprovođenje ključnih projekata za održivu povezanost, digitalizaciju i zelenu tranziciju, koji će omogućiti ublažavanje uticaja klimatskih promena i prilagođavanje njima. Te inicijative su ključne za podsticanje dugoročnog privrednog oporavka, regionalne saradnje i usaglašavanje sa standardima EU.

Predsednik EIB Verner Hojer rekao je: „Podrška Evropske investicione banke biće ojačana većim lokalnim prisustvom i pristupom koji je prilagođen ovom evropskom regionu. Plan ponovo potvrđuje ulogu EU kao glavnog partnera. On omogućava da region usvoji norme i standarde EU pre svog pristupanja EU. To će ubrzati društveno-ekonomsku integraciju zemalja u okviru regiona, kao i njihovu integraciju sa EU. On će, pomoću strogih zahteva za nabavke, obezbediti kvalitetne investicije i transparentnost.” 

Banka EU će intenzivirati saradnju sa svim ključnim partnerima u javnom i privatnom sektoru na pokretanju ključnih projekata i finansijskih proizvoda koji su od suštinskog značaja za ekonomsku transformaciju regiona, proširujući svoju podršku izvan finansiranja na dijalog o politikama, izgradnju kapaciteta i usvajanje pravnih tekovina EU. Nedavni i važan primer ovog pristupa jeste prvi Železnički samit Zapadnog Balkana, održan u Beogradu, koji su organizovali EIB, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska komisija i Transportna zajednica. Počeli su i građevinski radovi na železničkom Koridoru X u Nišu, ključnom projektu održivog saobraćaja na Zapadnom Balkanu.

 „Uspešno smo realizovali svoju obavezu da, u okviru Tima Evropa, doprinesemo hitnom odgovoru na kovid-19 sa 1,7 milijardi evra, uključujući, pored mnogih drugih projekata, garantne šeme za zapošljavanje mladih, digitalizaciju škola i podršku MSP za povećanje njihovog društvenog uticaja, naročito u pogledu rodne i međugeneracijske ravnopravnosti. Kao klimatska banka EU, potpuno smo posvećeni podržavanju investicija u čistiju energiju, prilagođavanje klimatskim promenama i zelenom tehnološkom razvoju”, zaključio je predsednik Hojer.

Od početka pandemije, EIB je, u okviru inicijative Tim Evropa, dodelila privatnom sektoru 715 miliona evra, kako bi pomogla očuvanju radnih mesta i preduzeća, ubrzala oporavak i transformaciju u zeleni i digitalni model. Tokom 2021. godine, banka EU je već ugovorila projekte u vrednosti od gotovo 600 miliona evra, za koje se očekuje da će pokrenuti investicije u iznosu od 1,2 milijarde evra. Ta sredstva su namenjena obezbeđivanju bržeg oporavka malih i srednjih preduzeća širom regiona, uvođenju raznovrsnije, pouzdanije i efikasnije energetske mreže u Srbiji i poboljšanju mreže gradskog prevoza u Sarajevu. EIB je istovremeno nastavila da pruža pomoć u pripremi niza projekata kroz opsežnu tehničku savetodavnu podršku, kako iz sopstvenih izvora, tako i kroz bespovratna sredstva EU. Najnoviji primer su bespovratna sredstva u iznosu od 1,2 miliona evra, dodeljena Republici Srpskoj za podršku unapređenju kvaliteta usluga vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda za više od 216.000 stanovnika.

Potpredsednica EIB Liljana Pavlova, koja jeodgovorna za region Zapadnog Balkana, ponovo je izrazila tu opredeljenost u kontekstu budućih projekata: „EIB je već ugovorila niz održivih investicija za region. Cilj je bio da se unaprede digitalna infrastruktura i veštine, modernizuju ključne železničke mreže, mreže vodnih puteva i gradskog prevoza, kao i da se omogući inkluzivno zapošljavanje, sa prvim podsticajnim zajmom sa društvenim uticajem, odobrenim 2020. godine. Sa ovim i predstojećim investicijama nameravamo da maksimalno učvrstimo ulogu EIB kao vodećeg finansijera zelenih, održivih, digitalnih i inkluzivnih projekata u regionu.”